Историја употребе медицинских пијавица

Медицинске пијавице прате човека већ хиљадама година и спадају међу најстарије природне методе које је човек користио за очување здравља и доброг осећаја.

Важно место имају у ајурведској традицији. Хиндуистичко божанство Dhanvantari, које важи за доносиоца знања о Ајурведи, често се приказује са пијавицом у једној од својих руку, што сведочи о њиховом значају у индијској медицинској традицији.

Прикази и записи о употреби пијавица сежу још у време старог Египта, а касније су се користиле у различитим традиционалним медицинским системима широм света. Помињу их традиционална кинеска и арапска медицина, као и лековите праксе старе Грчке. Неки истраживачи претпостављају да је човек њихова својства можда познавао и користио већ у праисторији, али за најстарија раздобља непосредних доказа немамо.

У европској историји пијавице су посебну улогу добиле у 18. и 19. веку, када су биле међу најраспрострањенијим терапеутским помагалима. Француски лекар François-Joseph-Victor Broussais био је један од највећих заговорника њихове употребе, а у том раздобљу су се при појединим обрадама користиле и веома велике количине пијавица. Због масовне употребе природне популације у бројним деловима Европе почеле су нагло да опадају.

Занимљив историјски податак јесте да је Француска 1828. године увезла приближно 100 милиона пијавица, што показује изузетан обим њихове употребе у то време.

Почетком 20. века интересовање за хирудотерапију почело је да опада. Развој модерне медицине, откриће бактерија, увођење антибиотика, као и каснији развој синтетичких антикоагуланаса постепено су смањили потребу за њиховом употребом у свакодневној медицинској пракси.

Ново интересовање за медицинске пијавице појавило се у другој половини 20. века, пре свега у области пластичне и реконструктивне хирургије. Због њиховог утицаја на локалну прокрвљеност и венски застој поново су нашле своје место у одређеним медицинским поступцима, где се користе и данас.

Иако се начин употребе кроз историју мењао, медицинске пијавице остају једно од најнеобичнијих и истовремено најдуже коришћених природних оруђа у историји човековог трагања за путем до бољег здравља и равнотеже.