Истраживања проф. Крашењука
Истраживачке публикације, запажања и тезе проф. А. И. Крашењука
Професор др А. И. Крашењук је са сарадницима током више деценија развијао системски приступ хирудотерапији. Његове истраживачке теме, клиничка запажања и теоријски модели представљени су у стручним зборницима, на конференцијама и конгресима, као и у појединим научним и стручним публикацијама.
Преглед који следи сажима ауторска полазишта, истраживачке хипотезе и запажања повезана са системским приступом хирудотерапији.
1. Хирудобиопсија
Године 1992. проф. А. И. Крашењук и С. В. Крашењук описали су појаву коју су назвали хирудобиопсија. У оквиру својих запажања истраживали су могућност да се након апликације медицинских пијавица из тела излуче биолошки материјали који би могли бити значајни за даљу лабораторијску анализу.
Овај приступ представљен је као истраживачка хипотеза о могућој дијагностичкој вредности процеса запажених током хирудотерапије.
2. Феномен биохемијске адаптације
Феномен биохемијске адаптације један је од централних концепата системског приступа хирудотерапији. Аутори су предложили постепено прилагођавање организма на састојке секрета медицинске пијавице уз употребу малог броја пијавица и пажљиво одабраних места апликације.
У оквиру ове теорије постепена адаптација би требало да утиче на локалне одговоре коже и ткива након апликације. Концепт је представљен као ауторски модел који захтева даља истраживања и не представља гаранцију да се нежељени одговори код појединца не могу појавити.
3. Енергетски односно информацијски ефекат хирудотерапије
У истраживањима представљеним деведесетих година аутори су проучавали промене мерења пре и после хирудотерапије уз употребу Акабане теста, биоелектрографских метода и других приступа.
На основу ових запажања развили су концепт енергетског односно информацијско-ентропијског ефекта хирудотерапије. Овај модел разматра могуће промене у регулационим процесима организма, али није намењен постављању медицинских дијагноза.
4. Неуротрофични и неуростимулативни ефекат
Проф. Крашењук је са сарадницима истраживао утицај састојака медицинске пијавице на раст нервних влакана у ткивној култури. За моделовање овог ефекта добијен је руски патент повезан са стимулацијом раста нервних влакана у култури ганглија пилећих ембриона.
Аутори су неуротрофични ефекат повезивали са одређеним компонентама секрета медицинске пијавице, између осталог са дестабилазом, бделинима и бделастазином. Реч је о претклиничким истраживачким налазима који се не могу непосредно изједначити са потврђеним клиничким приступом код неуролошких болести.
5. Акустички односно таласни ефекат медицинске пијавице
У сарадњи са Д. И. Фроловом проф. Крашењук је истраживао појаву акустичке емисије медицинске пијавице током храњења. Аутори су описали ултразвучне сигнале у фреквенцијском опсегу од приближно 25 до 250 kHz и предложили да би ти сигнали могли учествовати у интеракцији између пијавице и организма.
Овај концепт представља истраживачки модел за разумевање могућих физичких процеса при хирудотерапији и остаје предмет даљих истраживања.
6. Концепт интегралне токсичности крви
Године 2003. проф. Крашењук је представио концепт по коме би стање медицинских пијавица након апликације могло да послужи као показатељ одређених својстава крви односно процеса излучивања материја из организма.
Концепт је произашао из дугорочног праћења појединачног случаја и представљен је као истраживачко запажање. Не представља стандардизовану лабораторијску методу за одређивање токсина или здравственог стања.
7. Локална хипертермија код неуринома
Проф. Крашењук и Ј. Ф. Камињин описали су клинички случај дуготрајног праћења особе са неуриномом. У оквиру посматрања пратили су температурне промене у подручју промене и предложили објашњење о могућем утицају локалне хипертермије.
Реч је о опису појединачног клиничког случаја који се не може разумети као доказ опште ефикасности хирудотерапије код тумора нити као замена за онколошко и неуролошко лечење.
8. Негентропијски ефекат хирудотерапије
У сарадњи са Г. Н. Дуљњевом проф. Крашењук је развијао концепт негентропијског ефекта повезан са односом између реда и хаоса у биолошким системима.
Аутори су предложили да би хирудотерапија могла да утиче на регулационе процесе организма и на успостављање унутрашње равнотеже. Реч је о теоријском моделу који остаје предмет даљих истраживања.
9. Акваструктурирајући ефекат
Године 2010. Л. П. Семихина и А. И. Крашењук представили су истраживачке налазе о могућим променама структуре воде у ткивима током храњења медицинске пијавице.
Истраживање је било повезано са посматрањима на животињском моделу и са употребом диелектричних мерења. Аутори су предложили да би промене у воденом систему ткива могле допринети разумевању одређених процеса при хирудотерапији.
10. Неуротрансмитерски ефекат
У каснијим публикацијама проф. Крашењук је представио истраживачка запажања о могућем утицају хирудотерапије на процесе повезане са неуротрансмитерима.
Аутор је описивао промене при мерењима серотонина, ацетилхолина, норадреналина, GABA, енкефалина и других сигналних молекула. Ови резултати представљају истраживачку хипотезу и не значе клинички потврђену методу за регулацију неуротрансмитера.
Важно стручно обавештење
Овај текст сажима истраживачке публикације, стручна запажања и теоријске моделе проф. А. И. Крашењука и његових сарадника. Поједине тезе и тумачења још увек су предмет даљих истраживања и не представљају опште прихваћене клиничке смернице.
Хирудотерапија не замењује лекарски преглед, дијагностику, прописано лечење нити хитну медицинску помоћ. Прикладност појединачног третмана увек се процењује индивидуално и уз уважавање здравственог стања, лекова и контраиндикација.
